Neobični ponedeljak...

"El Klasiko" je meč koji je davno izgubio nacionalni kalup i prerastao u tačku podele sveta. Valjda u nastojanju da nas uvere kako ne postoji ništa važnije na planeti, Barsa i Real su otišli korak dalje, večeras će dati smisao i najodvratnijem danu u nedelji.

Šta je najveća vrednost današnjeg „El Klasika“?

Sudar Mesija i Ronalda? Povratak Murinja na mesto gde će ga cules sačekati uvredama dostojnim zemljaka Luisa Figa?

Ma ne, najbolje od svega je što će ponedeljak učiniti podnošljivim.Najgori od svih loših dana nas trudbenika večeras će dobiti neki smisao, makar i na devedeset minuta.

To da „El Klasiko“ nije samo fudbal, znate.

To da mržnja nije zdrava za rivalstvo slagali su oni koji nikad ne pobeđuju. Da nije netrpeljivosti i želje da vidiš rivala pod nogama, u blatu, Barsa i Real ne bi odlučujuće uticali na tokove istorije igre. Jer, njih je animozitet gurao ka vrhu.

Setite se, ova dva kluba su, za razliku od „crvene furije“, pobeđivala i pre zlatnog doba španskog sporta čiji smo savremenici.

Lično, ne volim španski fudbal, on je zastao negde na pola puta između engleske tradicije i atmosfere i italijanskog šarma u kome čak i teorija zavere izgleda kao aksiom.

Međutim, Real i Barsa nisu španski fudbal, to je kategorija u koju ovakve fenomene nikada ne možete da ukalupite. Laporta je jednom lepo rekao, Barsa pripada svetu.

Globalna je koliko i đubre koje jedemo u nedostatku vremena i odsustvu čula.

Doduše, blaugrana lepše miriše i duže se zadržava u organizmu za razliku od plastične hrane.

Sve ovo važi i za Real, uz napomenu da je, ispod površine u pitanju biznis, u kome svi, od malenog Kineza što ranjavim prstima šije dres, do nekog Napolitanca koji istovara bofl CR7 u luci pod okriljem mraka, imaju neku korist.

Zbog toga danas svi čekaju „El Klasiko“, davno je to izgubilo privilegiju da bude samo špansko – katalonska stvar.

Šta će biti?

Naivni očekuju da Murinjovi mesari propuste Mesija kroz šake i pokažu, kao u poslovici da sila ne moli Boga.

Ima jedan malecni problem, „Posebni“, za razliku od svoje engleske i italijanske vladavine, nema u Realu baš mnogo lučkih radnika, pa će morati da igra fudbal. Real to radi veoma dobro ove sezone, i čini se da teorija o „murinjovštini – ružnoći koja će spasiti svet“ pada u vodu.

Naravno, niko od Reala ne očekuje da pobedi Barsu tako što će igrati lepše od nje. To je nemoguća misija, ali sigurno ne treba ni verovati da će Kristijano Ronaldo večeras igrati beka, ili da će Ozil klizećim startom lansirati Inijestu na tribine.

Ništa od toga, pobednik će, ako ga bude, do nagrade morati znanjem, umesto dovitljivišću, lukavstvom ili kako god hoćete da blaže nazovete prevaru.

A ako ishodište bude remi?

Ništa epohalno, samo ćemo sačekati još izvesno vreme na odgovor kojim će putem krenuti fudbalska igra, Pepovom ili Murinjovom stazom?

Nije da treba žuriti, i tih nekoliko meseci biće lepo čekati presudu…