Kalćo danas liči na preživelu rimsku aristokratiju, rasprodaje poslednje ostatke imovine, čeka dan kada čekovi neće imati pokriće i priziva prošlost za svedoka nekadašnje moći. Jednom najjača liga je već dugo zarobljena u začaranom krugu korupcije, nedostatka novca, oronulih stadiona i razočaranja navijača.
Ne tako davno, stariji među nama se sećaju vremena kada je Serija A bila najbolje moguće zezanje nedeljom popodne. Italijanski fudbal nije samo stvar rezultata, kako neupućeni misle.
Tačno je da je pobeda na Apeninima važnija od svega, ali je sve to bilo upakovano u glamur, mediteranski osećaj za nepravdu i galamu u svrhu dokazivanja da si u pravu.
U Italiji niko nije pošteno poražen i niko nije izgubio zbog svojih grešaka, ali sve je to nekako imalo smisla nedeljom popodne. Makar vas i fudbal ne zanimao toliko, lepa žena koja raspravlja o igri poput zadriglog debeljana u kakvoj kafani, mora da vas zainteresuje.
Današnji klinci se ne sećaju kako je bilo trčati nedeljom u 7 da vidiš pregled i crnogorskog komentatora koji od igrača zna Savićevića, jer mu je komšija, i Robija Bađa jer ima „divino codino“, kao produžetak frizure.
Sada je to prošlost i svako ko tvrdi da je Serija A, najjača liga na svetu, laže vas. Kriza, duboko kopanje po džepovima poreskih obveznika, korupcija, farsopoli nakon koga je Inter postao novi vladar, gubitak interesovanja jednog premijera i jedne poslovne imperije za fudbal, sve to je učinilo „kalćo“ sasvim običnim, da ne kažem bljutavim.
Danas oni stadioni iz paleolita izgledaju pusto i jadno, grupe psihopata koje su od navijanja napravile biznis su sprečene da putuju nedeljom, ali je atmosfera generalno loša. I na kraju suđenje nikad nije bilo gore. Sada je umrla „moviola“ na RAI, pa o suđenju neće raspravljati. Valjda je cilj da se sakrije gola istina.
Kad bolje razmislim, italijanska federacija kao da je išla na praksu u Srbiju, mogli bismo i da napravimo zajedničku ligu.
Milan u beogradskim predgrađima pred 128 ljudi? Neprocenjivo…
Ali, to nije tema, sportske.net vam donose najavu šampionata, očekivanja i procene, koje jesu nezahvalne, ali bi i vas trebalo da ohrabre da iznesete svoje.
Inter – Ma koliko imao poštovanja za anti – fudbal Rafe Beniteza, gubitak Murinja je nešto što Inter neće nadoknaditi. Jer razlika između Španca i Portugalca je u jednom, „Posebni“ pobeđuje mnogo češće. Pri tome ne mislim da Inter neće biti prvak, čak verujem, da zaštitećeni Moratijevim kišobranom i kvalitetom ekipe nemaju dostojnog rivala, ali ovaj tim je Murinjo načinio jačim nego što jeste. Otišao je Baloteli što nije neka šteta, osim što će svlačionica biti mirnija, njegov udeo u uspesima prošle godine je mikroskopski. Ostao je kompletan tim, uigran i navikao da pobeđuje, uz jednu ogradu, Murinjo je te igrače činio boljima nego što jesu. Ako Benitez bude pametan, on će nastaviti istim putem, to garantuje još jednu titulu, jer, makar ja ne vidim nekog ko će parirati Interu. Najveći rivali su u defanzivi, jedni što se tiče para, drugi kada je u pitanju klupsko previranje, a Roma, pa ne znam, Roma može da bude druga. Do kraja prelaznog roka, Inter može da dovede par pojačanja, ali Kujt ne može da im ponudi ono što već nemaju. Osovina je tu, ima još energije u nekim starim igračima, ali će to biti labudova pesma. Dovoljna za još jedan trofej u Italiji? Najverovatnije, mada se mnogi neće složiti.
Roma – Hoćemo prvo o prednostima? Tim koji dugo igra zajedno, ekipa koja ima kontinuitet u ovim nesrećnim godinama, ali ne i novac i karakter da napravi korak više. Kocka zvana Adrijano će se teško isplatiti, ostatak tima je nepromenjen, došao je Simplisio koji će pojačati konkurenciju. Toti je godinu dana stariji, lično očekujem da Menez preuzme ono što mu po talentu pripada, naravno Vučinić je konstanta. Ali, ove sezone Roma igra Ligu Šampiona. Da izdrži na dva fronta ne može, to je već ispričana saga pod Spaletijem. Za neke ozbiljne igrače nemaju novac, ovo je praktično šverc na teret prethodnih godina. Klaudio Ranijeri je garancija da ćete biti blizu i da nećete pobediti, ma kako to smešno zvučalo. U svakom slučaju, meč superkupa je pokazao dve stvari, Roma je dobra, ali ne i dovoljno. Sa Juventusom i Milanom će se nositi, sa Interom, teško. Postoji li šansa da se u poslednjih sedam dana pojačaju? Apsolutno ne, dovoljan je uspeh što su zadržali Burdisa…
Juventus – Teška prognoza, Juve će biti bolji nego prošle sezone, što je otprilike isto kao kad bih vam rekao da će sunce sutra izaći. Gore od onoga ne može, stvari su se promenile jer su u klub stigli ozbiljniji ljudi, a pojačanja su korak napred u odnosu na prošlu sezonu. Dugo će Juventus plaćati greške katastrofalnih kupovina nakon povratka iz druge lige, jer nije na vreme podmladio tim, a dovođenje Brazilaca je samo pokazalo da su potpuno izgubili kompas. Jer Juve i Brazilci kroz istoriju ne staju u istu rečenicu. Mnoge zanima kako će se Del Neri nositi sa pritiskom. Svoje šanse za veće stvari je prokockao u Romi pre nekoliko godina, pa postoji bojazan da je ovo preveliki zalogaj za njega. Nije odstupio od svoje filozofije, 4 – 4 – 2 u kome su glavni glumci spoljni igrači bi trebalo da donese čvrstinu koju tim nije imao, ali svejedno, to nije ekipa za titulu, Mnogo realističnije izgleda napad na povratak u Ligu Šampiona. Do kraja prelaznog roka, kupovina ozbiljnog spoljnog igrača i dolazak nekoga kao što je Pacini bi promenila krvnu sliku, ali ostajem pri svome, Juventus je slabiji od Intera, a prednost koju ima u odnosu na Milan i Romu se ogleda u neigranju utorkom i sredom. Liga Evrope će koristiti kao prilika da svako dobije minutažu, ništa više.
Milan – Sa Ibrahimovićem ili bez njega? Ako se Zlatan vrati u Italiju, šanse Milana rastu, mada ne verujem da može da bude prevaga, kao kada je igrao za Inter. Alegrija ne treba potcenjivati, on se dokazao u Kaljariju gde je tim sa najmanjim budžetom u ligi vodio do komotne sredine (u Ligu Evrope, gazda Ćelini nije želeo). Problem Milana su godine ključnih igrača u odbrani, nedostatak adekvatnih alternativa, česti problemi sa povredama, pre svega Neste, pa i Pata koji nije sastavio pet mečeva u nizu prošle sezone. Ima tu rođenih pobednika, sa Ibrom to je ekipa koja će igrati dopadljiv fudbal, ali ako uporedim čvrstinu šampiona i timski duh, nasuprot lepršavosti gradskog rivala, uvek biram ovo prvo. Milan je pao u klasičnu zamku. Produžili su rok trajanja određenim igračima, naivno verujući da su stvari okamenjene. Ušli su u začarani krug neuspeha, a jedini lek, novac nemaju. Berluskoni je izgubio interesovanje, a menadžerska pragmatičnost naslednika, pre svih ćerke je učinila da se Milan posmatra kao preskupa igračka. E sad, možete je glancati do besvesti, ali nagriza je zub vremena. Navijači traže nešto novo, a Milan koji se bori za treće mesto i moli boga da ne izvuče engleske timove u osmini finala Lige Šampiona, nije Milan.
Đenova – Zbog čega vidim Đenovu visoko? Dva su razloga. Prvo, ne igraju Ligu Evrope koja ih je prošle godine iscedila kao limun, drugo pametno su kupovali. Neko će Luku Tonija nazvati ispušenom lulom, ali u ovakvoj ligi on može da ponudi 10 ili 15 golova u sezoni. Drugo, igrači kao Rafinja i Veloso svakako su pojačanja koja kvalitet tima mogu da dignu na viši nivo. Treće, Đenova igra fudbal, a Gasperini će, ako se sačuva od povreda imati dovoljno oružja da pobeđuje ekipe koje mora da pobeđuje. Ti drugim rečima znači da bi Grifo mogli da iskoriste sve prednosti činjenice da su jaki kod kuće, slabosti rivala i da možda i ponove onaj rezultat od pre dve sezone, odnosno budu peti. U svakom slučaju Đenova može u gornji deo tabele.
Palermo – Kavani je otišao u Napoli, ali to nije veliki gubitak, jer je to odrađeno kako bi Abel Hernandez dobio prostor. Sicilijanci imaju sjajnog trenera u Deliju Rosiju, ovo je njegova prva puna sezona i do sada je pokazao da ume da artikuliše ludilo svog predsednika Zamparinija. Ako mušičavi patron kluba ostane miran, i ako igrači kao Pastore i Mikoli budu odigrali sezonu na nivou prošle, Palermo je kandidat za top 7. Nisam zaboravio da je otišao Simon Kjaer, ali njega je pratila, po meni, nezaslužena fama. „Rosanero“ imaju iskusan, skladan tim, pametno kupuju, odlična skautska služba se isplaćuje, dakle postoje svi uslovi da budu pri vrhu. U tipičnom sicilijanskom odsustvu osećaja za realnost najavljuju juriš na Ligu Šampiona, a taj susret sa stvarnošću je kasnije uvek bolan.
Napoli – Oni su sami sebi najveći rivali. Stigao je Kavani, i kao vredna rezerva Kristijano Lukareli, dodajte na to Lavecija i Hamšika i imaćete temelj za ozbiljnu priču. A opet, to nije nikakva garancija. Jer, za Napoli je nesreća što se ljudi kao Maradona rađaju jednom u istoriji. Partenopei su imali preslikane sezone poslednih godina, dobar start, euforija, priče o Ligi Šampiona, a onda i nagli pad. Sve to začinjeno je natezanjima oko ugovora sa igračima, velikim pritiskom predsednika De Laurentisa koji kao filmski producent nije uspeo da dokuči razliku između velikog ekrana i stvarnosti. Sada Valter Mazari počinje prvu sezonu od starta, prošle godine je zamenio Donadonija. Odmah se pred njega stavljaju nerealne ambicije, priziva kraj osamdesetih. Za Napolitance možete reći sve, osim da imaju strpljenja. Pa kada je tako, jasno je što će, ako recimo izgube u Firenci u nedelju, odmah početi da se govori o smeni Mazarija. Na jugu je to tako, pa je onda jasno zbog čega bih ostao rezervisan kada su u pitanju mogućnosti Napolija.
Fiorentina – Oni zatvaraju krug timova koji imaju realne ambicije. Ali, neće ti biti laka sezona, a povreda Stevana Jovetića im je oduzela pravo na velike snove. Mutu je suspendovan, nisu baš bili aktivni na pijaci jer su neke druge stvari klupski prioritet, a Mihajlović je dobio vruć krompir, mada on to neće priznati. Ako pričamo o potencijalu, Toskanci mogu mnogo, ali ako se prebacimo na teren iskustva i alternativa za ključne igrače, meni deluju tanje od recimo Palerma ili Đenove. Ne možete da stavite sudbinu u ruke dečka od 18 godina, niti da verujete da trener samo svojim autoritetom može da reši problem u odbrani koji imaju. Trebalo bi mnogo toga da se poklopi, da bi se Fiorentina recimo umešala u borbu za top 5. Olakšanje je to što će igrati samo u šampionatu. Prošle godine su ih herojstva u Ligi Šampiona skupo koštala u Seriji A. Moguće je da grešim, ali meni ovaj tim ne deluje da je „sad i odmah“ sposoban za velike stvari. Videćemo neke naznake već protiv Napolija, ali čini se da nisu ozbiljno shvatili koliko znači Stevan Jovetić i da su bez njega mnogo slabiji.
Sampdorija – Ovo pišem pod dve pretpostavke, jedna da neće proći Verder, a druga da će otići Pacini. Činjenica je da je Del Neri najzaslužniji za velike uspehe jer je pokazao da ume da „rukuje“ Fantantoniom Kasanom, a izvukao je maksimum iz tima. Di Karlo je dobro radio u Kjevu, ali ovo nije ista situacija, njegova odiseja u Parmi, kada je bio u sličnoj okruženju nije se dobro završila. Teško je sada videti ishodište sezone u kojoj se nisu pojačali, pustili su sjajne golmane, nemaju Del Nerija. Podsetiću vas da je Atalanta ispala u prvoj sezoni pošto je sadašnji trener Juventusa napustio Bergamo. Naravno da Samp neće proći tako, ali, po meni, ne samo da neće ponoviti prošlogodišnji uspeh, već je sredina tabele najverovatniji scenario.
Lacio – Prošle godine kada sam pisao ovu najavu, predvideo sam da će Lacio završiti bliže dnu nego vrhu. Jer, ovaj tim nema kvalitet. Prosto je neverovatno da, s obzirom na veličinu kluba, stečajni upravnik vuče konce. Lotito je za ovih nekoliko godina osvojio kup , uspeo da izgubi Pandeva, otera Delija Rosija koji je izvukao maksimum, dovede Lacio u situaciju da strepi za opstanak i posvađa se sa svima. Sad neko će oceniti njegov učinak kao dobar, s obzirom na situaciju u kojoj je preuzeo klub, ali je jasno da je samovolja predsednika najveći problem nebesko – plavih. Uspeo je u nameri da proda Kolarova, doveo je Brazilca Hernanesa, stići će i Roke Santa Kruz, ali na žalost u fudbalu moraš i da se braniš. Lacio nije našao zamenu za Kolarova, uža odbrana je problematična, a Edi Reja za 3 – 5 – 2 nema igrače, videlo se to i prošle sezone. Na suvi kvalitet nekoliko pojedinaca, Lacio će opstati, ali sredina tabele je najveći domet, mada ćete ovih dana čuti predsednika i direktora kako se zanose većim stvarima. Navijači im ne veruju…
Parma – Kombinacija mladosti i iskustva koju su osmislili u prvoj godini posle kratkog boravka u nižem rangu je dala rezultat. Ova bi mogla da donese punu stabilizaciju i respektabilno mesto na tabeli. Radi se o klubu koji radi planski što govori i dovođenje Đovinka, Gobija i još nekoliko manje poznatih igrača. Marino je odličan trener, njegova fudbalska filozofija odgovaraće profilu igrača koje imaju, brze napadače, pokretljiv vezni red i polivalentni fudbaleri u odbrani. Taktika 3 – 4 – 3 obećava dobru zabavu za navijače, a kvalitet tima je dovoljan da ne bi strepeli. Mirna sezona u sredini, afirmacija novih, mladih fudbalera su osnovni i čini se, lako dostižni ciljevi.
Kjevo – Prošle godine sam im prognozirao solidan plasman i ispostavilo se da „magarci“ stvarno umeju da lete. Otišao je Mimo Di Karlo, međutim, Kjevo je zadržao nukleus tima. Imaju dosta iskusnih igrača, navikli su da igraju mečeve na nož, svejedno im je, ili čak lakše da igraju u gostima, pošto ni Bentegodi nije njihov stadion, niti Verona njihov grad, u prenosnom značenju. Ne mari, mnoge su kupili dobrim fudbalom u ovom veku. Izgubili su jedino Jepesa, doveli Slovence iz Francuske Jokića i Cesara, mnogo će im za kreativnost značiti Boljaćino iz Napolija. Tim je jači nego prošle godine, sada ostaje pitanje kako će novi trener Pioli uklopiti. Njegova karijera je nakon Modene i Parme bila u silaznoj putanji, pa će nekadašnji defanzivac Juventusa i Verone pokušati da se vrati u žižu. Ima dobar materijal za rad, nasledio je veoma dobar tim, i Kjevo je po meni, bolji od najmanje 6 ili 7 timova ove sezone.
Bolonja – Nekog će čuditi što ih rangiram ovako visoko, ali ovo bi trebalo da bude lakša sezona nego prethodne. Dosta su dobili na svežini sa Ekdalom i Krinom, fudbalerima koji će gristi svim silama kako bi se vratili u Juventus odnosno Inter. Kupili su još nekoliko zanimljivih igrača poput Međorinija i Gavilana iz Betisa, ostao je Di Vajo, nemaju baš veliki izbor, ali startna postava uliva poverenje, pokriveni su na većini pozicija. Iskusni trener Franko Kolomba počinje prvu sezonu od starta, njegov rad je dao rezultat u trenucima kada je izgledalo da Emilijani tonu kao „Titanik“ prošle jeseni. Solidna energija navijača, sposobnost da dobijaju direktne rivale kod kuće, sve to upućuje na dobru sezonu za Bolonju.
Katanija – Koliko vredi Katanija? Da li je Siniša Mihajlović čarobnjak ili ovaj tim nije imao sreće do njegovog dolaska? Na ta pitanja ne mogu da dam odgovor, ali na osnovu prošle sezone oni bi trebalo da ostanu izvan borbe za opstanak. Ovaj tim je zajedno već dugo, otišao je jedino Martinez, ali je ostatak tima na okupu. Nisu ni morali da prave neke rokade, zagrabili su opet na tržište Južne Amerike i kupili Alehandra Gomeza iz San Lorenca. Maksi Lopez je tu, Maskara takođe, to je prava argentinska kolonija na Siciliji, ne zaboravite ni onaj efekat domaćeg terena. Jer igrati na „Masiminu“ nije lako. Atmosfera je neprijateljska, neki čudni ljudi obučeni u markere vam sve vreme dobacuju, ogroman je pritisak. Katanija se već ustalila u Seriji A u poslednje četiri godine i znaju šta da očekuju. Upravo iz tog razloga i ciljaju sredinu tabele. Novi trener je Marko Đampaolo, jedan od najtalentovanijih „mistera“ nove generacije i tu, čini se, nema nikakve brige. Sa Katanijom se i završava spisak ekipa koje su bezbedne.
Udineze – Znam da se mnogi neće složiti, ali ako ode Toto di Natale, Udineze je u nevolji. Već su Friuli napustili Pepe i general na sredini D’Agostino, otišao je i Luković, a nisam baš siguran da je Herman Denis iz Napolija toliko pojačanje kakvim se smatra. Prošle godine su patili u donjoj polovini tabele i da nije bilo Di Natalea ispali bi iz lige sa ekipom koja je najavljivala borbu za sredinu tabele. Ostaće Handanović, Zapata, Floro Flores, ima tu kvaliteta, ali kada kola krenu nizbrdo sve je moguće. Gvidolin je zamenio mesta sa Marinom, i sa klupe Parme se preselio na sever, dovoljno je iskusan da zna da ovaj tim nema šansu za veće stvari od opstanka. Oni najbolji dani Udinezea su prošlost, ponoviću, ako Di Natale potpiše za Juve ili Fiorentinu, zamenu neće naći, govorimo o čoveku koji daje minimum 20 golova po sezoni i sam rešava utakmice. Otuda i moj skepticizam u vezi sa „zebretama“, iako ne verujem da će ispasti.
Bari – Đampjero Ventura je prošle godine iz ovog tima izvukao maksimum. Dobijali su kod kuće na „San Nikoli“ mnogo jače od sebe, a sama činjenica da su nakon deset godina uspeli da se vrate u elitu im je dala krila. To je ona prva sezona kada euforija čini čuda. Sada se stvari vraćaju u normalne okvire, prodali su štoperski tandem Bonući – Ranoća i to je već veliki minus. Zadržali su Almirona, doveli defanzivca Rađija, stigli su Niko Pulzeti i Marokanac Gezal, pa je ipak pojačana svaka linija tima. Da li će to biti dovoljno? Ne znam, ali Bari neće ponoviti prošlu sezonu, mada na papiru izgleda kao sposoban da ostane u eliti bez većih problema. Ipak, donja polovina tabele je njihovo prirodno stanište.
Kaljari – Imaju li još nekog keca u rukavu? Tim sa malim budžetom, ludim predsednikom, nezgodnim okruženjem koje večito traži više od mogućeg, Sardi su svake godine tipovani za put u Seriju B, a onda se negde u martu nađu u poziiciji da se bore za Evropu. Naravno, tada krenu čuvene serije od pet poraza, kako bi se stvari vratile na svoje mesto, jer ko će plaćati put na istok Evrope i obuzdati navijače i njihova očekivanja. Masimo Ćelino, predsednik, ni ove godine nije uložio ništa, oslobodio je obaveze trenera Alegrija, „vd“ trener je Bisoli, a ko će sedeti na klupi tokom sezone, to je pitanje za milion dolara, ne zna ga ni sam gazda. Zadržali su tim, vratio se Akvafreska nakon par nesrećnih sezona, to je garancija da će pobeđivati kod kuće, što je njihov oprobani recept. A opet, može li se svake godine opstajati na isti način. Videćemo…
Breša – Od svih novajlija meni deluju najbolje. Nisu pali u klasičnu zamku da kupe 15 igrača za novu sezonu, ali su doveli dobra pojačanja. Stigao je „mali Kaka“, Brazilac Eder, vratio se iz Engleske Alesandro Dijamanti, došao je golman Sereni, dovešće još par igrača. Imaće podršku „Rigamontija“, predsednik Korioni je isfininansirao svoj san i posle šest godina vratio „rondinele“ u italijansku elitu. E sada, mogu li da opstanu, to je pitanje, no imaju pravo na nadu, svakako veće nego Ćezena ili Leće. Breša je ekipa koja ima dosta iskusnih igrača poput Posancinija, Karaćola, Bege i Martineza. Očekujte da poslednjih dana prelaznog roka dovedu još par dobrih igrača pa će i njihove akcije porasti.
Leće – Poslednjih godina Leće je na klackalici, suviše su dobri za drugu, preslabi za prvu ligu. Nisam veliki fan ove ekipe, eto mogu da doprinesu eliti samim tim što ćemo gledati derbi Pulje sa Barijem, što je zaista fascinantan meč. Kupili su Oliveru, nekadašnjeg igrača Juventusa, Argentinca Pjatija (nije to onaj poznati Pablo Pjati) vratili su isluženog Ševantona. Ekipa je prosečna, proteklih godina nisu uspevali da igraju duže od jednog leta u eliti, i sada deluje kao „već viđeno“. Trener je iskusni Luiđi di Kanio koji se vratio u Italiju nakon eksperimenta u Kvins Park Rendžersu. Teško je zaista videti Leće kao neko iznenađenje u ovoj sezoni, borba za goli život je neizbežna.
Ćezena – Oni su slučajno ušli u ligu. Niko zaista nije očekivao Romanjole na drugom mestu na kraju sezone i deluju kao da su zalutali. Poslednji put kad su igrali u Seriji A i ja sam bio klinac što je davna prošlost, pre dvadeset godina. Ako vam kažem da je najveće pojačanje Apija koji nije igrao fudbal dve godine i da im je Atalanta koja je ispala u Seriju B pozajmljivala igrače jasno vam je kakve su šanse. Ako postoji siguran kandidat za ispadanje onda je to Ćezena, koja nema ni novca ni kapaciteta da igra sa najboljima. Inače, najtalentovanijeg igrača, bosanskog Srbina Milana Đurića su prodali Parmi.
To je to, da čujemo vaše mišljenje i pratite Seriju A na ovim stranama…
Ne tako davno, stariji među nama se sećaju vremena kada je Serija A bila najbolje moguće zezanje nedeljom popodne. Italijanski fudbal nije samo stvar rezultata, kako neupućeni misle.Tačno je da je pobeda na Apeninima važnija od svega, ali je sve to bilo upakovano u glamur, mediteranski osećaj za nepravdu i galamu u svrhu dokazivanja da si u pravu.
U Italiji niko nije pošteno poražen i niko nije izgubio zbog svojih grešaka, ali sve je to nekako imalo smisla nedeljom popodne. Makar vas i fudbal ne zanimao toliko, lepa žena koja raspravlja o igri poput zadriglog debeljana u kakvoj kafani, mora da vas zainteresuje.
Današnji klinci se ne sećaju kako je bilo trčati nedeljom u 7 da vidiš pregled i crnogorskog komentatora koji od igrača zna Savićevića, jer mu je komšija, i Robija Bađa jer ima „divino codino“, kao produžetak frizure.
Sada je to prošlost i svako ko tvrdi da je Serija A, najjača liga na svetu, laže vas. Kriza, duboko kopanje po džepovima poreskih obveznika, korupcija, farsopoli nakon koga je Inter postao novi vladar, gubitak interesovanja jednog premijera i jedne poslovne imperije za fudbal, sve to je učinilo „kalćo“ sasvim običnim, da ne kažem bljutavim.
Danas oni stadioni iz paleolita izgledaju pusto i jadno, grupe psihopata koje su od navijanja napravile biznis su sprečene da putuju nedeljom, ali je atmosfera generalno loša. I na kraju suđenje nikad nije bilo gore. Sada je umrla „moviola“ na RAI, pa o suđenju neće raspravljati. Valjda je cilj da se sakrije gola istina.
Kad bolje razmislim, italijanska federacija kao da je išla na praksu u Srbiju, mogli bismo i da napravimo zajedničku ligu.
Milan u beogradskim predgrađima pred 128 ljudi? Neprocenjivo…
Ali, to nije tema, sportske.net vam donose najavu šampionata, očekivanja i procene, koje jesu nezahvalne, ali bi i vas trebalo da ohrabre da iznesete svoje.
Inter – Ma koliko imao poštovanja za anti – fudbal Rafe Beniteza, gubitak Murinja je nešto što Inter neće nadoknaditi. Jer razlika između Španca i Portugalca je u jednom, „Posebni“ pobeđuje mnogo češće. Pri tome ne mislim da Inter neće biti prvak, čak verujem, da zaštitećeni Moratijevim kišobranom i kvalitetom ekipe nemaju dostojnog rivala, ali ovaj tim je Murinjo načinio jačim nego što jeste. Otišao je Baloteli što nije neka šteta, osim što će svlačionica biti mirnija, njegov udeo u uspesima prošle godine je mikroskopski. Ostao je kompletan tim, uigran i navikao da pobeđuje, uz jednu ogradu, Murinjo je te igrače činio boljima nego što jesu. Ako Benitez bude pametan, on će nastaviti istim putem, to garantuje još jednu titulu, jer, makar ja ne vidim nekog ko će parirati Interu. Najveći rivali su u defanzivi, jedni što se tiče para, drugi kada je u pitanju klupsko previranje, a Roma, pa ne znam, Roma može da bude druga. Do kraja prelaznog roka, Inter može da dovede par pojačanja, ali Kujt ne može da im ponudi ono što već nemaju. Osovina je tu, ima još energije u nekim starim igračima, ali će to biti labudova pesma. Dovoljna za još jedan trofej u Italiji? Najverovatnije, mada se mnogi neće složiti.
Roma – Hoćemo prvo o prednostima? Tim koji dugo igra zajedno, ekipa koja ima kontinuitet u ovim nesrećnim godinama, ali ne i novac i karakter da napravi korak više. Kocka zvana Adrijano će se teško isplatiti, ostatak tima je nepromenjen, došao je Simplisio koji će pojačati konkurenciju. Toti je godinu dana stariji, lično očekujem da Menez preuzme ono što mu po talentu pripada, naravno Vučinić je konstanta. Ali, ove sezone Roma igra Ligu Šampiona. Da izdrži na dva fronta ne može, to je već ispričana saga pod Spaletijem. Za neke ozbiljne igrače nemaju novac, ovo je praktično šverc na teret prethodnih godina. Klaudio Ranijeri je garancija da ćete biti blizu i da nećete pobediti, ma kako to smešno zvučalo. U svakom slučaju, meč superkupa je pokazao dve stvari, Roma je dobra, ali ne i dovoljno. Sa Juventusom i Milanom će se nositi, sa Interom, teško. Postoji li šansa da se u poslednjih sedam dana pojačaju? Apsolutno ne, dovoljan je uspeh što su zadržali Burdisa…
Juventus – Teška prognoza, Juve će biti bolji nego prošle sezone, što je otprilike isto kao kad bih vam rekao da će sunce sutra izaći. Gore od onoga ne može, stvari su se promenile jer su u klub stigli ozbiljniji ljudi, a pojačanja su korak napred u odnosu na prošlu sezonu. Dugo će Juventus plaćati greške katastrofalnih kupovina nakon povratka iz druge lige, jer nije na vreme podmladio tim, a dovođenje Brazilaca je samo pokazalo da su potpuno izgubili kompas. Jer Juve i Brazilci kroz istoriju ne staju u istu rečenicu. Mnoge zanima kako će se Del Neri nositi sa pritiskom. Svoje šanse za veće stvari je prokockao u Romi pre nekoliko godina, pa postoji bojazan da je ovo preveliki zalogaj za njega. Nije odstupio od svoje filozofije, 4 – 4 – 2 u kome su glavni glumci spoljni igrači bi trebalo da donese čvrstinu koju tim nije imao, ali svejedno, to nije ekipa za titulu, Mnogo realističnije izgleda napad na povratak u Ligu Šampiona. Do kraja prelaznog roka, kupovina ozbiljnog spoljnog igrača i dolazak nekoga kao što je Pacini bi promenila krvnu sliku, ali ostajem pri svome, Juventus je slabiji od Intera, a prednost koju ima u odnosu na Milan i Romu se ogleda u neigranju utorkom i sredom. Liga Evrope će koristiti kao prilika da svako dobije minutažu, ništa više.
Milan – Sa Ibrahimovićem ili bez njega? Ako se Zlatan vrati u Italiju, šanse Milana rastu, mada ne verujem da može da bude prevaga, kao kada je igrao za Inter. Alegrija ne treba potcenjivati, on se dokazao u Kaljariju gde je tim sa najmanjim budžetom u ligi vodio do komotne sredine (u Ligu Evrope, gazda Ćelini nije želeo). Problem Milana su godine ključnih igrača u odbrani, nedostatak adekvatnih alternativa, česti problemi sa povredama, pre svega Neste, pa i Pata koji nije sastavio pet mečeva u nizu prošle sezone. Ima tu rođenih pobednika, sa Ibrom to je ekipa koja će igrati dopadljiv fudbal, ali ako uporedim čvrstinu šampiona i timski duh, nasuprot lepršavosti gradskog rivala, uvek biram ovo prvo. Milan je pao u klasičnu zamku. Produžili su rok trajanja određenim igračima, naivno verujući da su stvari okamenjene. Ušli su u začarani krug neuspeha, a jedini lek, novac nemaju. Berluskoni je izgubio interesovanje, a menadžerska pragmatičnost naslednika, pre svih ćerke je učinila da se Milan posmatra kao preskupa igračka. E sad, možete je glancati do besvesti, ali nagriza je zub vremena. Navijači traže nešto novo, a Milan koji se bori za treće mesto i moli boga da ne izvuče engleske timove u osmini finala Lige Šampiona, nije Milan.
Đenova – Zbog čega vidim Đenovu visoko? Dva su razloga. Prvo, ne igraju Ligu Evrope koja ih je prošle godine iscedila kao limun, drugo pametno su kupovali. Neko će Luku Tonija nazvati ispušenom lulom, ali u ovakvoj ligi on može da ponudi 10 ili 15 golova u sezoni. Drugo, igrači kao Rafinja i Veloso svakako su pojačanja koja kvalitet tima mogu da dignu na viši nivo. Treće, Đenova igra fudbal, a Gasperini će, ako se sačuva od povreda imati dovoljno oružja da pobeđuje ekipe koje mora da pobeđuje. Ti drugim rečima znači da bi Grifo mogli da iskoriste sve prednosti činjenice da su jaki kod kuće, slabosti rivala i da možda i ponove onaj rezultat od pre dve sezone, odnosno budu peti. U svakom slučaju Đenova može u gornji deo tabele.
Palermo – Kavani je otišao u Napoli, ali to nije veliki gubitak, jer je to odrađeno kako bi Abel Hernandez dobio prostor. Sicilijanci imaju sjajnog trenera u Deliju Rosiju, ovo je njegova prva puna sezona i do sada je pokazao da ume da artikuliše ludilo svog predsednika Zamparinija. Ako mušičavi patron kluba ostane miran, i ako igrači kao Pastore i Mikoli budu odigrali sezonu na nivou prošle, Palermo je kandidat za top 7. Nisam zaboravio da je otišao Simon Kjaer, ali njega je pratila, po meni, nezaslužena fama. „Rosanero“ imaju iskusan, skladan tim, pametno kupuju, odlična skautska služba se isplaćuje, dakle postoje svi uslovi da budu pri vrhu. U tipičnom sicilijanskom odsustvu osećaja za realnost najavljuju juriš na Ligu Šampiona, a taj susret sa stvarnošću je kasnije uvek bolan.
Napoli – Oni su sami sebi najveći rivali. Stigao je Kavani, i kao vredna rezerva Kristijano Lukareli, dodajte na to Lavecija i Hamšika i imaćete temelj za ozbiljnu priču. A opet, to nije nikakva garancija. Jer, za Napoli je nesreća što se ljudi kao Maradona rađaju jednom u istoriji. Partenopei su imali preslikane sezone poslednih godina, dobar start, euforija, priče o Ligi Šampiona, a onda i nagli pad. Sve to začinjeno je natezanjima oko ugovora sa igračima, velikim pritiskom predsednika De Laurentisa koji kao filmski producent nije uspeo da dokuči razliku između velikog ekrana i stvarnosti. Sada Valter Mazari počinje prvu sezonu od starta, prošle godine je zamenio Donadonija. Odmah se pred njega stavljaju nerealne ambicije, priziva kraj osamdesetih. Za Napolitance možete reći sve, osim da imaju strpljenja. Pa kada je tako, jasno je što će, ako recimo izgube u Firenci u nedelju, odmah početi da se govori o smeni Mazarija. Na jugu je to tako, pa je onda jasno zbog čega bih ostao rezervisan kada su u pitanju mogućnosti Napolija.
Fiorentina – Oni zatvaraju krug timova koji imaju realne ambicije. Ali, neće ti biti laka sezona, a povreda Stevana Jovetića im je oduzela pravo na velike snove. Mutu je suspendovan, nisu baš bili aktivni na pijaci jer su neke druge stvari klupski prioritet, a Mihajlović je dobio vruć krompir, mada on to neće priznati. Ako pričamo o potencijalu, Toskanci mogu mnogo, ali ako se prebacimo na teren iskustva i alternativa za ključne igrače, meni deluju tanje od recimo Palerma ili Đenove. Ne možete da stavite sudbinu u ruke dečka od 18 godina, niti da verujete da trener samo svojim autoritetom može da reši problem u odbrani koji imaju. Trebalo bi mnogo toga da se poklopi, da bi se Fiorentina recimo umešala u borbu za top 5. Olakšanje je to što će igrati samo u šampionatu. Prošle godine su ih herojstva u Ligi Šampiona skupo koštala u Seriji A. Moguće je da grešim, ali meni ovaj tim ne deluje da je „sad i odmah“ sposoban za velike stvari. Videćemo neke naznake već protiv Napolija, ali čini se da nisu ozbiljno shvatili koliko znači Stevan Jovetić i da su bez njega mnogo slabiji.
Sampdorija – Ovo pišem pod dve pretpostavke, jedna da neće proći Verder, a druga da će otići Pacini. Činjenica je da je Del Neri najzaslužniji za velike uspehe jer je pokazao da ume da „rukuje“ Fantantoniom Kasanom, a izvukao je maksimum iz tima. Di Karlo je dobro radio u Kjevu, ali ovo nije ista situacija, njegova odiseja u Parmi, kada je bio u sličnoj okruženju nije se dobro završila. Teško je sada videti ishodište sezone u kojoj se nisu pojačali, pustili su sjajne golmane, nemaju Del Nerija. Podsetiću vas da je Atalanta ispala u prvoj sezoni pošto je sadašnji trener Juventusa napustio Bergamo. Naravno da Samp neće proći tako, ali, po meni, ne samo da neće ponoviti prošlogodišnji uspeh, već je sredina tabele najverovatniji scenario.
Lacio – Prošle godine kada sam pisao ovu najavu, predvideo sam da će Lacio završiti bliže dnu nego vrhu. Jer, ovaj tim nema kvalitet. Prosto je neverovatno da, s obzirom na veličinu kluba, stečajni upravnik vuče konce. Lotito je za ovih nekoliko godina osvojio kup , uspeo da izgubi Pandeva, otera Delija Rosija koji je izvukao maksimum, dovede Lacio u situaciju da strepi za opstanak i posvađa se sa svima. Sad neko će oceniti njegov učinak kao dobar, s obzirom na situaciju u kojoj je preuzeo klub, ali je jasno da je samovolja predsednika najveći problem nebesko – plavih. Uspeo je u nameri da proda Kolarova, doveo je Brazilca Hernanesa, stići će i Roke Santa Kruz, ali na žalost u fudbalu moraš i da se braniš. Lacio nije našao zamenu za Kolarova, uža odbrana je problematična, a Edi Reja za 3 – 5 – 2 nema igrače, videlo se to i prošle sezone. Na suvi kvalitet nekoliko pojedinaca, Lacio će opstati, ali sredina tabele je najveći domet, mada ćete ovih dana čuti predsednika i direktora kako se zanose većim stvarima. Navijači im ne veruju…
Parma – Kombinacija mladosti i iskustva koju su osmislili u prvoj godini posle kratkog boravka u nižem rangu je dala rezultat. Ova bi mogla da donese punu stabilizaciju i respektabilno mesto na tabeli. Radi se o klubu koji radi planski što govori i dovođenje Đovinka, Gobija i još nekoliko manje poznatih igrača. Marino je odličan trener, njegova fudbalska filozofija odgovaraće profilu igrača koje imaju, brze napadače, pokretljiv vezni red i polivalentni fudbaleri u odbrani. Taktika 3 – 4 – 3 obećava dobru zabavu za navijače, a kvalitet tima je dovoljan da ne bi strepeli. Mirna sezona u sredini, afirmacija novih, mladih fudbalera su osnovni i čini se, lako dostižni ciljevi.
Kjevo – Prošle godine sam im prognozirao solidan plasman i ispostavilo se da „magarci“ stvarno umeju da lete. Otišao je Mimo Di Karlo, međutim, Kjevo je zadržao nukleus tima. Imaju dosta iskusnih igrača, navikli su da igraju mečeve na nož, svejedno im je, ili čak lakše da igraju u gostima, pošto ni Bentegodi nije njihov stadion, niti Verona njihov grad, u prenosnom značenju. Ne mari, mnoge su kupili dobrim fudbalom u ovom veku. Izgubili su jedino Jepesa, doveli Slovence iz Francuske Jokića i Cesara, mnogo će im za kreativnost značiti Boljaćino iz Napolija. Tim je jači nego prošle godine, sada ostaje pitanje kako će novi trener Pioli uklopiti. Njegova karijera je nakon Modene i Parme bila u silaznoj putanji, pa će nekadašnji defanzivac Juventusa i Verone pokušati da se vrati u žižu. Ima dobar materijal za rad, nasledio je veoma dobar tim, i Kjevo je po meni, bolji od najmanje 6 ili 7 timova ove sezone.
Bolonja – Nekog će čuditi što ih rangiram ovako visoko, ali ovo bi trebalo da bude lakša sezona nego prethodne. Dosta su dobili na svežini sa Ekdalom i Krinom, fudbalerima koji će gristi svim silama kako bi se vratili u Juventus odnosno Inter. Kupili su još nekoliko zanimljivih igrača poput Međorinija i Gavilana iz Betisa, ostao je Di Vajo, nemaju baš veliki izbor, ali startna postava uliva poverenje, pokriveni su na većini pozicija. Iskusni trener Franko Kolomba počinje prvu sezonu od starta, njegov rad je dao rezultat u trenucima kada je izgledalo da Emilijani tonu kao „Titanik“ prošle jeseni. Solidna energija navijača, sposobnost da dobijaju direktne rivale kod kuće, sve to upućuje na dobru sezonu za Bolonju.
Katanija – Koliko vredi Katanija? Da li je Siniša Mihajlović čarobnjak ili ovaj tim nije imao sreće do njegovog dolaska? Na ta pitanja ne mogu da dam odgovor, ali na osnovu prošle sezone oni bi trebalo da ostanu izvan borbe za opstanak. Ovaj tim je zajedno već dugo, otišao je jedino Martinez, ali je ostatak tima na okupu. Nisu ni morali da prave neke rokade, zagrabili su opet na tržište Južne Amerike i kupili Alehandra Gomeza iz San Lorenca. Maksi Lopez je tu, Maskara takođe, to je prava argentinska kolonija na Siciliji, ne zaboravite ni onaj efekat domaćeg terena. Jer igrati na „Masiminu“ nije lako. Atmosfera je neprijateljska, neki čudni ljudi obučeni u markere vam sve vreme dobacuju, ogroman je pritisak. Katanija se već ustalila u Seriji A u poslednje četiri godine i znaju šta da očekuju. Upravo iz tog razloga i ciljaju sredinu tabele. Novi trener je Marko Đampaolo, jedan od najtalentovanijih „mistera“ nove generacije i tu, čini se, nema nikakve brige. Sa Katanijom se i završava spisak ekipa koje su bezbedne.
Udineze – Znam da se mnogi neće složiti, ali ako ode Toto di Natale, Udineze je u nevolji. Već su Friuli napustili Pepe i general na sredini D’Agostino, otišao je i Luković, a nisam baš siguran da je Herman Denis iz Napolija toliko pojačanje kakvim se smatra. Prošle godine su patili u donjoj polovini tabele i da nije bilo Di Natalea ispali bi iz lige sa ekipom koja je najavljivala borbu za sredinu tabele. Ostaće Handanović, Zapata, Floro Flores, ima tu kvaliteta, ali kada kola krenu nizbrdo sve je moguće. Gvidolin je zamenio mesta sa Marinom, i sa klupe Parme se preselio na sever, dovoljno je iskusan da zna da ovaj tim nema šansu za veće stvari od opstanka. Oni najbolji dani Udinezea su prošlost, ponoviću, ako Di Natale potpiše za Juve ili Fiorentinu, zamenu neće naći, govorimo o čoveku koji daje minimum 20 golova po sezoni i sam rešava utakmice. Otuda i moj skepticizam u vezi sa „zebretama“, iako ne verujem da će ispasti.
Bari – Đampjero Ventura je prošle godine iz ovog tima izvukao maksimum. Dobijali su kod kuće na „San Nikoli“ mnogo jače od sebe, a sama činjenica da su nakon deset godina uspeli da se vrate u elitu im je dala krila. To je ona prva sezona kada euforija čini čuda. Sada se stvari vraćaju u normalne okvire, prodali su štoperski tandem Bonući – Ranoća i to je već veliki minus. Zadržali su Almirona, doveli defanzivca Rađija, stigli su Niko Pulzeti i Marokanac Gezal, pa je ipak pojačana svaka linija tima. Da li će to biti dovoljno? Ne znam, ali Bari neće ponoviti prošlu sezonu, mada na papiru izgleda kao sposoban da ostane u eliti bez većih problema. Ipak, donja polovina tabele je njihovo prirodno stanište.
Kaljari – Imaju li još nekog keca u rukavu? Tim sa malim budžetom, ludim predsednikom, nezgodnim okruženjem koje večito traži više od mogućeg, Sardi su svake godine tipovani za put u Seriju B, a onda se negde u martu nađu u poziiciji da se bore za Evropu. Naravno, tada krenu čuvene serije od pet poraza, kako bi se stvari vratile na svoje mesto, jer ko će plaćati put na istok Evrope i obuzdati navijače i njihova očekivanja. Masimo Ćelino, predsednik, ni ove godine nije uložio ništa, oslobodio je obaveze trenera Alegrija, „vd“ trener je Bisoli, a ko će sedeti na klupi tokom sezone, to je pitanje za milion dolara, ne zna ga ni sam gazda. Zadržali su tim, vratio se Akvafreska nakon par nesrećnih sezona, to je garancija da će pobeđivati kod kuće, što je njihov oprobani recept. A opet, može li se svake godine opstajati na isti način. Videćemo…
Breša – Od svih novajlija meni deluju najbolje. Nisu pali u klasičnu zamku da kupe 15 igrača za novu sezonu, ali su doveli dobra pojačanja. Stigao je „mali Kaka“, Brazilac Eder, vratio se iz Engleske Alesandro Dijamanti, došao je golman Sereni, dovešće još par igrača. Imaće podršku „Rigamontija“, predsednik Korioni je isfininansirao svoj san i posle šest godina vratio „rondinele“ u italijansku elitu. E sada, mogu li da opstanu, to je pitanje, no imaju pravo na nadu, svakako veće nego Ćezena ili Leće. Breša je ekipa koja ima dosta iskusnih igrača poput Posancinija, Karaćola, Bege i Martineza. Očekujte da poslednjih dana prelaznog roka dovedu još par dobrih igrača pa će i njihove akcije porasti.
Leće – Poslednjih godina Leće je na klackalici, suviše su dobri za drugu, preslabi za prvu ligu. Nisam veliki fan ove ekipe, eto mogu da doprinesu eliti samim tim što ćemo gledati derbi Pulje sa Barijem, što je zaista fascinantan meč. Kupili su Oliveru, nekadašnjeg igrača Juventusa, Argentinca Pjatija (nije to onaj poznati Pablo Pjati) vratili su isluženog Ševantona. Ekipa je prosečna, proteklih godina nisu uspevali da igraju duže od jednog leta u eliti, i sada deluje kao „već viđeno“. Trener je iskusni Luiđi di Kanio koji se vratio u Italiju nakon eksperimenta u Kvins Park Rendžersu. Teško je zaista videti Leće kao neko iznenađenje u ovoj sezoni, borba za goli život je neizbežna.
Ćezena – Oni su slučajno ušli u ligu. Niko zaista nije očekivao Romanjole na drugom mestu na kraju sezone i deluju kao da su zalutali. Poslednji put kad su igrali u Seriji A i ja sam bio klinac što je davna prošlost, pre dvadeset godina. Ako vam kažem da je najveće pojačanje Apija koji nije igrao fudbal dve godine i da im je Atalanta koja je ispala u Seriju B pozajmljivala igrače jasno vam je kakve su šanse. Ako postoji siguran kandidat za ispadanje onda je to Ćezena, koja nema ni novca ni kapaciteta da igra sa najboljima. Inače, najtalentovanijeg igrača, bosanskog Srbina Milana Đurića su prodali Parmi.
To je to, da čujemo vaše mišljenje i pratite Seriju A na ovim stranama…
Нема коментара:
Постави коментар